Rusija i Slovenija potpisale sporazum o Južnom toku

LjUBLjANA/MOSKVA – Predsednici vlada Rusije i Slovenije Vladimir Putin i Borut Pahor potpisali su u Moskvi sporazum o saradnji u izgradnji i korišćenju gasovoda Južni tok u Sloveniji.

Sa slovenačko-ruskim sporazumom zaokružena je trasa gasovoda kojem su već pristupile Italija, Grčka, Bugarska, Srbije i Mađarska, prenela je slovenačka agencija STA.

Gasovod Južni tok bi trebalo da bude stavljen u funkciju 2015. godine kada bi gas iz njega trebalo da dobiju i slovenački korisnici.

Slovenija i Rusija su sporazum o gasovodu Južni tok – zajedničkom projektu ruskog Gasproma i italijanske kompanije ENI – završili u prošli petak, a razgovori o učešću Slovenije u projektu su počeli u proleće 2008. godine.

Projekat mora biti još ratifikovan u parlamentu Slovenije.

U skladu sa sporazumom, ruski Gasprom i slovenačka kompanija Geoplin plinovodi će osnovati zajedničko preduzeće u kojem će svako imati pola učešća, a sedište preduzeća, koje će graditi gasovod kroz Sloveniju, biće u toj državi.

Zajedničko preduzeće će morati da bude sertifikovano prema pravilima za sve sistemske operatore, vlasnike infrastrukture, koji vrše javnu funkciju.

Zajedničko preduzeće neće smeti da ima poseban poreski status, koji je želela ruska strana, a polagaće pravo na nadoknade u slučaju dodatnih mesečnih opterećenja, ali samo dok to još dozvoljavaju evropska pravila za državnu pomoć.

Još uvek se ne zna kuda će prilaziti trasa kroz Sloveniju, što bi trebalo da bude određeno studijom o izvodivosti projekta, koju pripremaju Gasprom i Geoplin plinovodi i koja bi trebalo da bude završena iduće godine.

Gasovodom Južni tok bi godišnje trebalo da bude transportovano 63 milijarde kubnih metara gasa. Projekat je ocenjen na oko deset milijardi evra, a prema nekim ocenama će dostići dva puta toliko.

Prema planu Južni tok čine dva kraka, prvi iz Rusije ispod Crnog mora do Bugarske, Srbije, Mađarske, Austrije, Slovenije do Italije, i drugi, koji bi se odvojio u Bugarskoj za Grčku i ispod Jadranskog mora išao za južnu Italiju.

Sa gasovodima Južni tok i Severni tok, koji će ići ispod Baltičkog mora preko ruskog Viborga do nemačkog Grajfsvalda, Rusija želi da ojača prisustvo na evropskim tržištima.

Rusija bi Evropi obezbedila sigurnije snabedavnje zemnim gasom jer bi zaobišla Ukrajinu sa kojom je nekoliko godina vodila sporove oko transporta gasa.

(Beta)